Писмо родитељима

МАТЕМАТИКА ЈЕ ВАЖНА

Годинама влада позната тврдња да је математика тешка. Генерацијама се преноси искуство како готово сваки ученик има проблема с математиком. Вероватно сте се и ви немало пута пред својим дететом послужили изјавама: „Математика ми никад није ишла“…

… „Ако сам с неким предметом у школи имао проблема, онда је то била математика“, „Професори из математике су увек јако строги“.

Јесте ли помислили да није баш најмудрије то говорити пред дететом које је у развоју, које вас опонаша у сваком тренутку па и том? Јесте ли стали у одбрану вашег малишана кад је упитању математика и његова слаба оцена присећајући се себе и свога професорa? Можда сте му одобрили неуспех на рачун „тешке математике“ и „престрогог професора“?

А с друге пак стране, постављају се питања: „Зашто многа деца немају проблема с математиком и зашто постоје математичке школе у које се пријављује три пута већи број ученика него што их могу примити?“

 

Ово је био само пример како се на ствари може гледати из различитог угла, а што се тиче савладавања математике у основној школи, ствари су овакве:

– математика је само један од предмета и оцењује се оценом од 1 до 5 (морају ли сви имати 5 ?!)

– осим пажљивог праћења наставе, потребно је доста вежбати и редовно писати домаће задатке (а знамо како то иде с преписивањем задатака у школи).

– математика је све око нас и можемо се сложити с чињеницом да је учитељ тај који је може деци приближити и повезати са животом

– кад се појави потреба за инструкцијама, родитељ верује инструктору (па макар то био студент 1. године !), али сумња у методику учитеља.

– увек је математика „крива“ кад општи успех „виси“ па су честе појаве да ученик добије на поклон оцену више, а касније наступе проблеми јер се он саживи с тим да толико и заслужује (онда је крива учитељица која га није научила).

– чињеница је да математика изискује велику усресређеност на садржај, континуиtет у раду ученика, логичко размишљање, али и аутоматизам (но предрасуде понекад све то закоче и ученикове способности уопште не дођу до изражаја).

ПА СЕ ЗАТО ДОГАЂА:

– да не знамо израчунати 20% снижења неке цене

– да не знамо колико ће нас коштати 300 грама шунке којој је цена 540дин по кг

– да не знамо израчунати за колико ћемо прећи 340 км ако возимо 80 км на сат

– да не знамо купити тапете за зид ако је просторија величине 3 x 4 метра

– да нам није јасно колико боје морамо купити за бојање зида кухиње кад је пакована по килу

– да на „Милионеру“ не знамо дефиницију Питагорине теореме или колико 3 дана имају минута

– да не знамо одредити три четвртине неког материјала или долити две трећине воде у боју за тканину

Другим речима, будимо ми ти, као родитељи, који ћемо у свакодневним ситуацијама деци давати до знања колико је важно учити и научити математику, и то не због професора, не због оцене, већ због себе.

А МАТЕМАТИКУ У ШКОЛИ ПРЕПУСТИМО ОНИМА КОЈИ СУ СЕ ЗА ТО ШКОЛОВАЛИ.

од Bratislav Sredojević Објављено у Чланци

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s