Занимљивости

anim-frog

  • Роберт Вилхелм Бунзен, проналазач Бунзенове лампе и Густав Роберт Кирхов, један од највећих физичара свог времена, шетали су једном по великом дворишту универзитета у Хајделбергу. Када су пролазили поред једне металне кугле постављене на ниском каменом постољу, Бунзен је случајно прешао руком преко њене посребрене површине и – стао од изненађења!
    – Густаве! – викнуо је. – Опипај је и ти. Она страна кугле која је у сенци веома је топла, готово врела, док је друга, иако окренута према сунцу потпуно хладна.
    И два научника упустила су се у живу дискусију око тог физичког феномена. Да нису њих двојица сасвим случајно наишли на један нов, дотад неоткривен закон о светлости и топлоти?
    Њихову дискусију прекинуо је баштован који је прошао поред кугле и окренуо је. Приметивши да то професори посматрају разрогаченим очима, рече им:
    – Увек окренем ову куглу кад прођем поред ње да јој се од сунца једна страна не би сувише прегрејала.
  • Грчки математичар Диофант који је живео у III веку, творац је једначина са више непознатих величина и много решења.
    – Каква је корист од ових једначина? – чудили су се његови савременици!
    – Огромни, објашњавао је Диофант, али ако се вешто подесе вредности.
    Једном приликом је неки познаник дошао код Диофанта да му врати дуг. Али, уместо двадесет сребрњака, колико је био дужан, пружио му је само два.
    – А где су осталих осамнаест, Филеасе? – згрануто ће Диофант.- Па, мудри Диофанте – осмехну се Филеас невино – подеси коефицијенте, како ти то већ умеш, и све ће бити у реду.
    – Наравно! – рече Диофант и тресну Филеаса песницом у браду.
    – Зашто си ме ударио? промуца Филеас кад је дошао свести.
    – Тако ми Зевса, нисам те ударио, само сам покушао да подесим вредности! Надам се да ћеш уз помоћ оваквих коефицијената брже намирити остатак дуга!
  • Испитивао једном Давид Хилберт, чувени математичар с краја XIX и прве половине XX века неког студента из геометријске логике. Студент је засукао рукаве и бацио се на писање свих могућих формула и симбола све док није ишарао читаву таблу.
    – Колега, да ли бисте све ово могли да ми представите помоћу цртежа? – замоли га Хилберт.
    Кандидат, осокољен професоровом љубазношћу, климну главом и почне да црта. Али, и цртеж је испао некако запетљан, а главна конструкција нашла се изван табле. Како је зид био премазан тамном масном бојом, професор му рече да слободно настави. Мало-помало, цртајући из све снаге, студент наиђе на непремостиву препреку – бела врата на којима линије белом кредом нису могле да се виде. Збуњен, он погледа у професора. Овај му приђе, отвори врата и пружајући му индекс рече:
    – Изврсно, колега! Сами сте пронашли најбољи пут. Дођите ми поново у следећем испитном року!
  •  Пре неки дан састадох се ја са доктором Владимиром Варићаком из Хрватске, ти га, Јеленко, знаш, и слатко се изразговарасмо, али, нити је он разумео мене, нити ја њега!
    Професор Јеленко Михајловић се поглади по бради па упита:
    – Побогу, Мико, на којим сте то језицима разговарали?
    – Па на нашем, на ком би другом?
    – Откуда се онда нисте разумели?
    – Лепо! Ја сам му причао о мојим функцијама – математичкој феноменологији, а он, човек, клима главом, но ја добро видим да му није јасно.
    – А после, када је он теби стао да прича?
    – Ништа боље! Развезао човек о нееуклидској геометрији, о општој и специјалној теорији релативности, а ја само повлађујем. Али, да ме убијеш ако појма имам шта ми је испричао!
    – Е, мој Мико! – хукну Јеленко – Ова твоја згода боље објашњава колика је провалија математика, него да си о томе написао монографију!
  • После неког предавања које је Ајнштајн одржао, окупљени пријатељи упитали су га шта му је било најтеже.
    – Пробудити публику када је са говором завршио господин који ме је представљао!
  • Велики руски научник Михаил Ломоносов није баш много пажње посвећивао свом спољном изгледу. Због тога је често био предмет подсмеха дворских племића који никако нису могли да му опросте сељачко порекло. Једном му је неки кицош, приметивши његове искрзане манжетне приметио:
    – Ученост извирује!
    – Не, господине, одговорио је Ломоносов – то само глупост завирује!
  • На питање како се постиже успех, Ајнштајн је одговорио једначином:
    А (успех) = X (рад) + Y (игра) + З (вештина држати језик за зубима)

  • Велики дански атомски физичар Нилс Бор био је, кажу, стрпљив, логичан и свему је прилазио систематично, својом методом. Његови научни радови били су чувени по својој јасноћи и – епској опширности.
    Рад у институту за теоријску физику био је веома заморан и Бор је, да би се од њега одморио, најрадије одлазио у биоскоп. Највише је волео каубојске филмове. Али, велики научник који је лако савлађивао најтеже проблеме физике, тешко је пратио радњу филма.
    – У нашу дужност је спадало – причао је један асистент – да му објашњавамо садржину филма. Бор је споро мислио и често је постављао, на пример, оваква питања: „Је ли ово сестра каубоја који је покушао да украде стадо говеда које је припадало њеном деверу?“
  • Ханс Бете, добитник Нобелове награде за физику 1967. често читаве сате проводи над својом колекцијом марака. Он каже: „Скупљање марака је племенит хоби. Мој албум је засад једино мени познато место где се све нације мирољубиво окупљају“.
  • Никола Тесла је био не само сјајан већ и страствен математичар који је стално тражио проблеме – да би имао шта да решава. У ресторану, на пример, не би ни додирнуо супу пре него што би израчунао колико запремину она заузима у тањиру.
    Једне вечери келенер му је на крају обеда донео посуду са воћном салатом. Сваки комадић воћа имао је другачији облик и запремину. Теслине очи су заблистале. Проблема је било читаво брдо – уживање за страственог математичара. Узео је оловку и ускоро је његова бележница била испуњена низовима бројки. После извесног времена келнер му је пришао и запитао га:
    – Нешто није у реду са воћном салатом? Видим да је нисте ни додирнули.
    – Зашто не би било у реду? – одговори Тесла и не дижући главу. – Одлична је… боље не би могла бити.
  • ;

2 comments on “Занимљивости

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s